Nakon sprovedenog upitnika i prikupljenih informacija od strane zaposlenih u službi vaninstitucionalne zaštite, organizovan je terenski obilazak korisnika usluga u zajednici. Cilj ove radionice bio je da se kroz direktan razgovor sa korisnicima stekne uvid u njihove potrebe, iskustva i percepciju kvaliteta pruženih usluga.
Tom prilikom predstavnici Centra za dijalog i toleranciju razgovarali su, uz unapred pripremljenu anketu, sa dve porodice u Kikindi koje već duže vreme koriste usluge geronto-domaćica u okviru Gerontološkog centra Kikinda.
Anketa je pripremljena po uzoru na metodologiju koja se koristi u evropskim projektima u oblasti deinstitucionalizacije socijalnih usluga, čime je omogućeno prikupljanje relevantnih informacija o stvarnim potrebama korisnika, radu geronto-domaćica, kao i o poteškoćama i izazovima koji se javljaju u pružanju podrške na terenu.
Rezultati razgovora ukazuju na to da sve veći broj građana i porodica prepoznaje značaj alternativnih oblika podrške starijim osobama. Usluge kao što su pomoć u kući, dnevni boravci i organizovane aktivnosti u zajednici doprinose očuvanju samostalnosti korisnika i njihovoj aktivnoj uključenosti u društveni život. Ovakav pristup potvrđuje da Kikinda ima potencijal i potrebu da razvija savremene modele brige o starijim osobama koji podrazumevaju veću samostalnost korisnika i snažniju povezanost sa lokalnom zajednicom.
Gerontološki centar Kikinda, oslanjajući se na dugogodišnje iskustvo u radu sa starijim osobama, ulazi u važan period razvoja usluga u zajednici. Planirani proces deinstitucionalizacije predstavlja priliku da se korisnicima obezbedi veći izbor usluga, više podrške u njihovom prirodnom okruženju i unapređen kvalitet života, uz snažnu saradnju sa lokalnim akterima sistema socijalne zaštite.
Posebnu ulogu u ovom procesu ima Služba vaninstitucionalne zaštite, koja svakodnevno pruža podršku korisnicima koji žele da ostanu u svojim domovima. Ova služba obuhvata dve ključne vrste usluga – pomoć u održavanju lične higijene i podršku u vođenju domaćinstva, uključujući nabavku namirnica i lekova, plaćanje računa i pratnju do zdravstvenih ustanova. Na taj način korisnicima se omogućava da zadrže osećaj sigurnosti, dostojanstva i samostalnosti u sopstvenom okruženju.
Saradnja sa lokalnom zajednicom ocenjena je kao značajna i pozitivna. Klub za starija lica sarađuje sa osnovnim i predškolskim ustanovama, kao i sa kulturno-umetničkim društvima, čime se podstiče socijalna uključenost starijih osoba. Kroz ovakve aktivnosti smanjuje se osećaj usamljenosti i socijalne izolacije, dok se korisnici podstiču da ostanu aktivni članovi zajednice.
Na osnovu prikupljenih odgovora, zaposleni i korisnici smatraju da je proces deinstitucionalizacije – odnosno jačanje usluga u zajednici – važan korak u daljem razvoju sistema socijalne zaštite. Usluge pomoći u kući i aktivnosti kluba za starije predstavljaju značajan doprinos očuvanju samostalnosti korisnika i njihovom dužem ostanku u prirodnom okruženju.
